Tratinčia is back to work |
|
|
I nije strašno kako sam mislila. U stvari dan prije me uhvatila neka depra. Kontam, zamisli sutra moraš ustati i spremiti se i otići na posao. I opet onaj stres, stres, stres, projekti, kolege od kojih neke znaju baš da ubiju u pojam. A na sve to Cvjetić i sve oko njega kao što je bilo i do sada... Al' kad ti bace koji izazov pred tebe probudi se onaj stari žar i poletiš kao cuko na kosku koju nije vidio dugo, dugo. I prokleto žensko odmah misli "pa naravno, mogu ja sve i kuća i posao i dijete i muž. Nije takva japija al jest snaga u meni". Uglavnom, Kiborg u meni se probudio. I sve je ok. Al' to sve može samo kada imaš mamu ili jako dobru tetu čuvalicu da ne moraš da misliš na kuću i na dijete. Također pomaže kada znaš da te dijete neće nimalo poželiti jer ti mahne kad kreneš i kada dođeš kući poslije dužeg odustva samo primi k znanju da si tu, malo se umazi i nastavi svojim poslom. A najviše pomaže kada imaš zlatnog direktora koji na radno vrijeme gleda onako, kao vrlo fleksibilno, sve dok daješ svoj maksimum da se posao završi. Dakle, nije tako strašno. Zasad. |
|
|
... by Tratinčica http://tratincica.blogger.ba 03/10/2008 07:22 |
|