beats by dre cheap

Kako sam javno priznala da sam blogger...

Već dugo hoću da napišem ovu priču pa nikako. Evo sad se nakanih pa poslušajte...

U bloggerske vode sam stupila jer je taj način komunikacije nudio anonimnost, a sa druge strane mogućnost da kažeš svoje mišljenje i dobiješ komentare nekih ljudi koje ni čuo ni vidio prije u životu.

Nekako mi je bilo pravo stalo da održim tu anonimnost i činilo mi se da će kada veo spadne prestati i čar blogganja. Svojevremeno se plaho naljutih na osobu koja je odala moj identitet nekim bloggerima i učini mi se to kao izdaja mene. Kao, otkud nekom pravo da drugima govori ko sam ja... Onda čuh za još jedan slučaj odavanja mog identiteta od strane bloggera ponosnoj vlasnici moje bivše kancelarije. Nakon toga me Hase upita "kako blog", a najnoviji slučaj druga vodoinstalatera, kancelarijskog komšije, koji mi onako suptilno oda da i on zna, a biće već i ptice na grani, ko je Tratinčica. Tu ne brojimo moje dobrovoljno upoznavanje sa bloggerima, što virtuelno što uživo, i dakako otkrivanje identiteta. Te ko zna ko je još prepoznao mene u mojim postovima ali mi nikada nije odao da me virtuelno prati.

I najčudnije što mi se desilo, pošaljem ja upit za smještaj na moru dragoj Kaći koja ima kuću u Zavali i o kojoj sam pisala u jednom svom postu i opisala predivni odmor koji smo imali te 2006. kod nje. Žena mi odgovori i fino napiše da poljubim malu Tratinčicu...Pretpostavljam da je Google odradio svoje kada sam ispisala njenu web adresu na svom blogu koju opet ponavljam http://www.zavala-zavala.com  i ona me od tada čita, redovno ili ne, nije ni bitno...  za Kaću i Tina.

Uglavnom, nikada mi se nije desilo da nekome iz privatnog života kažem: "Slušaj, ja sam blogger" jer mi se to uvijek činilo kao da izdajem sebe i gubim taj mali dio privatnosti za koji sam još samo ja mislila da je privatan. A što je najsmješnije, bila sam svjesna da je vlastita anonimnost još samo u mojoj glavi.

I onda dođe i taj dan, nekako skroz shega. Jarane, smijaćeš se sada, ali meni je fakat trebalo prvo malo da lažem pa tek onda da kažem istinu. Uglavnom, stojimo ona, njena mala, beba i ja ispred Katedrale. Protestujemo lafo. Priđe Simpli da se pozdravi. Priđe Hadzinica, ne zbog mene već da vidi bebu . Priđe Plamenko i vodi Riđobrkog. Da se upoznamo.

A ona će meni "što ti puno raje znaš u ovom gradu". A ja počnem nešto petljati o forumu Sarajevo-x, izmišljati neke kerefeke, kao nešto mi forumaši, nešto tuc muc i izvukoh ja neku priču, ne bi pas s maslom pojeo.

Poslije kontam, koji sam ja kreten, al' ono fakat, po grada zna da sam blogger a ja nemam hrabrosti reći ženi u lice "hej ba, ja sam blogger, visit me at tratincica.blogger.ba".

Poslije ženi napišem mail. Bilo mi mrsko da se objašnjavam preko telefona tj. uživo. Dam joj fino adresu, a ona me nazove da me naruži jer taj dan nije ništa na poslu radila do čitala moj blog. Od početka do kraja :) I da pita gdje je nestala 2005. godina :)

I tako, priznah ja i javno da sam blogger. Od tad mi nekako lakše. 

... by Tratinčica
http://tratincica.blogger.ba
07/05/2008 20:25