beats by dre cheap

Hoću jednu malu garavu...

Danas se napokon osjećam ispavano i imam kuveta da napišem post.

Sad bih rekla "ne znam odakle da počnem", a u stvari uvijek je najbolje iz početka.

Dakle porod.

Nakon predivnog trudničkog iskustva, sa trudnoćom koju svaka žena samo poželjeti može, Tratinčica je imala poroda (množina) za tri žene. Sve je počelo prirodno, u večernjim satima. Kontrakcije svakih 10 minuta, traju po minutu, klasika. Reklo bi se, ko iz knjiga. A ja obradovana, kontam ići će sve kako treba, prirodno je najbolje. Znam doktor ustao na sehur, pošaljem mu poruku da dolazim u 7 ujutro.

Onda, kako to obično biva (a ja nisam znala nego saznala od raznih žena po bolnici) sve stalo, i u 7 sati kao da ništa nije ni bilo. Ali doktor se nije dao zavarati, ostavio me u bolnici i rekao, možda je stalo, al' biće ponovo. I bi u pravu. Tu noć počne ponovo, ali totalno neregularno. Kada legnete u bolnicu na pred-porođajno ležanje, dnevno 3 puta, a nekad i češće, rade vam CTG ili slučaju otkucaje bebinog srca (nešto kao EKG bebinog srca).

I tako negdje u 2 ujutro, kaže meni dežurna sestra hajmo mi opet uraditi taj CTG da vidimo hoćemo li vas slati na pripremu za porod ili da čekamo jutro. Dežurni doktor pregledao i kaže počelo je. Ja opet obradovana, super ide sve prirodno. Al ne leži vraže, CTG pokazuje da u kontrakciji pada tonus bebinog srca (čitaj, spada broj otkucaja na neprihvatljiv broj). Idemo na pripremu za porod!

Zovi svog doktora, dolazi doktor, zovi muža, dolazi muž (koji je, duša slatka, sve preživio samnom), mene gore u salu, kažu moramo ovo ubrzati, priključuju drip (lijek u vidu infuzije kojim se ubrzavaju kontrakcije odnosno ubrzava tj provocira porod), prikključuju na CTG. Da ne lažem, taj drip tako ubrza i pojača kontrakcije da sam mislila da ću se raspasti na tom stolu. Jedina prednost je što kratko traje i porodiš se za pola sata. Nakon dvije neprospavane noći i skoro nikakvih obroka, ja tu već nemam ni grama snage, i u sebi kontam kako ću bože izgurati bebu van. A da ne govorim da sam se tresla ko prut, nisam se nikako mogla smiriti.

No ni tu nije kraj priče. Ide kontrakcija, na CTG-u flatline. Bebino srce stalo. Popusti kontrakcija, vrate se otkucaji. I tako 3 puta. Nema se šta čekati, silazi sa stola i pješke na sprat iznad. Idemo na Carski. Jedva se uspeh pješke na sprat iznad, jedva dođoh do stola, jedva legoh. Još uvijek se tresem kao da me neko priključio na 220 V. Teta postavlja neka pitanja, a ja u sebi učim Rabbi yessir, jedino što sam se mogla sjetiti u tom trenutku.

I onda se ništa više ne sjećam. Muž kaže da je beba izašla za 10 minuta, a ja iz sale nakon 40. Beba nije patila (hvala dragom Allahu dž.š.), tako da je izašla sa Apgarom 9/10 nakon 1 min i 10/10 nakon 5 min. U toku operacije je ustanovljeno da je rrazlog za padanje tonusa srca bila  pupčana vrpca omotana jednom oko glave i jednom oko tijela. I dan danas mi nije jasno zašto se na Ginekologiji ne radi ultrazvučni pregled prije poroda, na kome se to moglo ustanoviti, te na osnovu toga dati preporuka za vrstu poroda. No...

Iako izgleda kao da sam se napatila, a nije da nisam, iskreno (još niste čuli o post-operativnom toku), kada ugledaš ono malo garavo, sve zaboraviš. Ma šta zaboraviš, čini mi se da bi potpisala da sve prođem ponovo samo da dobijem još jedno malo garavo. Bol je prolazna, a ono što ostaje je mala ljepotica koja je vrijedila svakog trenutka provedenog u bonici.

Naredni post o operaciji zvanoj Carski rez i 5-dnevnom tretmanu u bolnici.

p.s. Puno hvala za sve čestitke u postu ispod!

... by Tratinčica
http://tratincica.blogger.ba
06/10/2007 12:22